Saturday, January 13, 2018

Eftim Kletnikov PESME

EFTIM KLETNIKOV


Voda što izvire iz Nevestinog Prstena


Pupljenje je bljesak podzemnog jezera.
Zakopano Nevestino telo
ponovo počinje
bogato i prečisto da diše
sve je spremno za obnovu svečanosti:
nad livadama se otvaraju zvezde,
leske bacaju rubin u kladenac.

Samo vernik
probuđen znacima proleća
svu noć u vrtu
naslanja uvo na pupoljke
ne bi li oslušnuo
žubor duboke Vode
što izvire iz Nevestinog Prstena.



Dolazak zelenog monaha


Vreme je plava vertikala u prirodi
kad se na obnovljenoj visini
uzdižu i drveće i ptice
i kad sve nagrne
ka prostoru čistog Vaznesenja.

Vreme je kad se i čedna senka
iščezle košute
razlistava u čežnju jelena,
kad se negde u nama
odranjaju i zvone
modri plastovi tišine.

Vreme je kad s one strane planina
stiže ogromni zeleni Monah
koji nosi Zvezdu Cvet i Vodu
ranjenim dubinama disanja.



Kamengrad


Grad sazidan u modroj tišini.
Oganj ništa ne kazuje.
I zvezde su kamena litica nad njim.
U proleće daleko iza brda
prolazi vetar žutim stopama.

Ćuti taj grad obešen
o trepavice mrtvog mladića.
Samo trg zjapi
kao otvorena usta.
U hladni bunar uveče pada mesečina
da posrebri krik
samotniku koji šeta
ulicama svoje kamene tuge.


Krišnina svirka


Krišna svira flautu,
zvezde tera
na pojilo
u kome se voda i vatra
svadbeno ljube.
Na taj kladenac
dolaze da piju i:
čovek, zveri,
stene i drveće.
Svako od njih uzima
po jednu zvezdu
i opet je stado na broju,
množi se.
Njihovo mleko
se preliva preko vedra
na srce i kosmos
koji su bezgranični.



Bog. Sopstvo


Kud god se osvrnem
svi putevi su
samo jedna tvoja stopa Bože,
a nebo
samo jedna kap
Tvoje modre misli,
dok slušam
kako tvojim glasom grmi
more u meni,
i dok se oporavlja od straha
u njemu postaje ostrvo
moje ohrabreno ja.



Reinkarnacija


Kad se budem vratio,
ako se vratim,
da li ću kroz ista vrata proći
da li ću istu kap rose
i istu dugu videti,
da li će isti potok
u istom selu bujati,
da li će isto cveće cvetati
i da li će ga ista pčela sisati
i praviti med
za moju prepoznatljivu čežnju,
da li će se opet moje srce
nadvisivati sa planinama
i da li ću opet od iste boljke
da gradim kuću
na temeljima radosti
obavijen strepnjom.

(Prevod Radoslav Vučković)

Iz knjige "Jevanđelje po sebi"

No comments:

Post a Comment