Tuesday, October 14, 2014

NIKITA STANESKU

LEKCIJA O KOCKI

Uzme se parče kamena,
iskleše se dletom od krvi,
uglača se Homerovim okom,
izbrusi se zracima
sve dok ne izađe kocka savršena.
Potom se kocka izljubi nekoliko puta
ustima svojim, ustima drugih,
a naročito ustima kraljevske kćeri.
Potom se uzme čekić
i razbije se naglo ugao kocke.
Svi će apsolutno reći:
"Kakva bi to savršena kocka bila
da nije imala odvaljen ugao."


Prevod Petru Krdu




NIKITA STANESKU

PESMA

Uspomene ima samo sadanji tren.
Šta je zaista bilo ne zna se.
Mrtvi razmenjuju stalno između sebe
ime, brojeve, jedan, dva, tri...
Postoji samo ono što će biti,
samo događaji koji se nisu dogodili,
viseći o grani nekog nerođenog
drveta, avet napola...
Postoji samo moje telo udrvenjeno,
poslednje, staračko, okamenjeno.
Tuga moja sluša nerođene pse
kako laju na ljude nerođene.
O, samo će oni zaista biti!
Mi, stanovnici ovog trena
tanak smo noćni san,
sa hiljadu nogu što jure bilo kud.


Prevod Petru Krdu




NIKITA STANESKU

NIŠTA NIJE NEŠTO DRUGO

Ništa nije nešto drugo.
Kamen mi je sestra.
Voćka mi je rod s očeve strane.
Reka vuče poreklo iz oka moje majke.
Ništa nije nešto drugo.
Onaj jučerašnji i onaj sutrašnji
braća su po vremenu.
Onaj odozgo i onaj odozdo 
braća su po vazduhu.
Ništa nije nešto drugo.

Hod oblaka na nebu
i hod oblaka po vodi
sijamski su blizanci;
stanje tuge 
verenica je radosti
ali žalost mi kruniše
oreolom belih zuba
smeh onog što je počeo da se smeje.

Ništa nije nešto drugo.
Smrt konja
se u dubini moga oka odmara.
Smrt ove jeseni
oslanja se potiljkom na jastuk beo kao sneg.

Smrt je nalik na rođenje.
Ništa nije nešto drugo.
Ono što sam osetio pre no što sam se rodio
osetiću i posle kad me više ne bude.
Kako je bilo onda tako će onda biti.

Ništa nije nešto drugo.
Sve je sve.
A ja sam ti.
Ništa nije nešto drugo.


Prevod Petru Krdu




NIKITA STANESKU

JAKOVLJEVA BORBA S ANĐELOM ILI IDEJA O "TI"

I

Ono što je dalje od mene
premda je bliže meni
zove se "ti".

Eto, probudih se, otimajući se.
Otimalo se "ti" u meni,
otimao si se, ti kapku,
ti ruko, ti nogo, otimala si se
i mada sam ležao, trčao sam
oko svog imena.
Svom imenu samo ne kažem "ti";
uostalom, moja duša sama
je "ti",
ti dušo.

II
"Smejao si se."
Ja sam porekao i kazao:
"Nisam se smejao." Jer sam se bojao.
A on je kazao:"Ne, ne, smejao si se."
Zaista se moje ime bacilo na njega
oslanjajući se kao o štap o moje telo,
protiv "ti",
telo svih imena,
protiv "ti",
otac svih brojeva.

A on,
kad je svitalo,
nije više mislio na mene.
Zaboravio me.

III

"Promeni ime", reče mi,
a ja mu odgovorih: "Ja sam moje ime."

"Promeni ime", reče mi,
a ja mu odgovorih:
"Ti bi hteo da budem drugi,
ti bi hteo da me više nema
ti bi hteo da umrem,
da me više nema.
Kako da promenim ime?"

IV

On je kazao:
"Rodio si se na mom kolenu.
Znam te od rođenja.
Ne bojiš se smrti
seti se kakav si bio
pre rođenja.
Takav ćeš biti i posle smrti.
Promeni ime."

V
"Plakao si." Ja sam porekao i kazao:
"Nisam plakao." Samo me je bilo strah.
A on je kazao: "Ne, ne, plakao si"
i nije više mislio na mene.
Zaboravio me.

VI

Ja sam samo svoje ime.
Ostalo je "ti", rekoh mu.
Nije me čuo,
mislio je na nešto drugo.

Zašto je onda rekao:
"Borio si se sa samom rečju,
pobedio si je!"

Da li je ono bilo sama reč?

Ime da bude sama reč?
...On je samo "ti",
ti i ti i ti i ti,
ti koji okružuješ moje ime.


Preveo Petru Krdu





Nikita Stanesku
PREOBRAŽENJE

Ne zaboravite: sad nisam gladan,
ni žedan.
Moje gledište je gledište kamena.
Nisam umoran, ne, nisam umoran
i nisam žedan
i ne mislim da sedim ispružen
na bubnoj opni nekog krokodila.

Hodam kao kad bih stajao,
i mada sam sit vazduha, dišem.
Ne, ne, ne zaboravite; nisam gladan
i nisam žedan,
kao što nisam više mlad,
ali ni star nisam.

Mekom dahu jutra
mogu da savijem meku šiju
bez većeg napora
i mogu da udarim
tanku i slabunjavu reku
bez riba u njoj.
Reku ne vredniju
od pasjeg repa.

Ako odlučim da nešto radim, radim.
Potrošio sam toliko dana
da me dan rasipanja više
ne čini siromašnijim.

Ni želja da preživim
ne nagoni me da češće dišem,
ni smrt mi se više ne čini
toliko oholom.

Dobar je ovaj planetarni sistem,
ali ništa više od toga.
Svetlo je ovo sunce,
svetlo. Ali ne zaslepljujuće, ne zaslepljujuće.

Ako ne bi jutro sutra izišlo,
bio bi to veliki gubitak.
Ali ništa više od velikog gubitka.

Mogao bih da šibam stvari, ali to ne činim.
Ne zbog toga što ne verujem da stvari
ne bi osetile bol,
već zbog toga što bih nekorisno iskoristio bič.

Neću da ti se isplazim
da ne bi pomislio da hoću da te okušam.
Samo ti govorim.
To je način kako se jezik plazi napola.

Ako me dobro razumeš,
biću danas za to vreme radostan.
Čak srećan.
Ali samo danas.

Ako ne razumeš ništa, biću tužan,
a na kraju večeri – melanholičan.
Ali nikako duže od ove večeri,
jer u ponoć
dolazi anđeo.

On će mi reći:
“Došao sam da te preobrazim!”
“Preobrazi me”, reći ću mu.
I on će me preobraziti.

Posle toga ja ću otići konju
i reći:
“Konju, došao sam da te preobrazim.”
“I-ha”, odgovoriće on,
a ja neću razumeti da li treba da ga preobrazim,
ili da li on hoće da ga preobrazim.

I neću razumeti da li sam ja za njega
ono što je anđeo za mene.
“Došao sam da te preobrazim, konju.”
“I-ha, i-ha”, odgovara mi konj.


Preveo Petru Krdu
Top of Form

Bottom of Form


No comments:

Post a Comment