MARIJANA ČANAK, priča "DVAPUT ROĐENI", zbirka "PRAMATERE"
DVAPUT ROĐENI Treći mesec. Sad sam bezbedna, jer prekasno je za abortus. O(p)staću. Mama i dalje nije oduševljena, ali nema više povratka. Četvrti mesec. Kakvo je ovo samačko mesto! Dosadno mi je. A mami? Samo se vrzma po kući... Mama, 'ajmo u šetnju! Izgleda da neće. Dobro, izdržaću. Peti mesec. Znam da će moj brat doći odmah posle mene. Izdržaću ovaj mrak i samoću, a posle ćemo nas dvoje biti zajedno. Kao nekad. Obećao mi je, još pre nego što sam krenula u ovaj život. - Sećam te se! Šesti mesec. Kad bih mogla iz maminog da se uvučem u svoj stomak! Bole me svi ti zvukovi, preeestaniiite! Posvađaju se, čim su zajedno duže od jednog sata. Ovo će biti teško... Sedmi mesec. Smeh. Mnogo ih je i igraju neku igru za odrasle... Pomalo je jezivo, ali oni su taaako lakomisleni i zabavljaju se. Mama, ne treba da budeš tu! Mogla si mene da pitaš... Ne, ne, ne – nisam dečak! Dečak dolazi posle. Mama, ob