RITA DAV (RITA DOVE, 1952)
Disanje, beskrajna novost
Svaki je bog usamljen, prognanik
sačinjen od delova: jelenski rog,
rascepljeno kopito. Prihvatilište
za želje, svaki je bog prazan
bez nas, pokajan,
zgrće naša dvorišta na gomile koje razvejava vetar...
Deca to znaju: ona su
pratnja bogova. Oči im po rođenju
ne sadrže ništa, a onda se polako pune
mitom o nama. Drugo je to sa lutkama,
izloženim prebrojavanju, svaki im nožni prst štrči iz
šljampave dečje odeće:
tu nema šta da cveta. Zato
dajemo lutke svojoj deci, a ona
znaju šta će da rade –
svrstavaju ih, pa ih streljaju.
Posle svakog streljanja
lutka i bog su jači.
Prevod Dragoslav Andrić
RITA DAV (RITA DOVE, 1952)
Čitajući Helderlina u patiu uz pomoć rečnika
Jedna po jedna, reči se
predaju,
bele se zastave dižu
iz nemoga logora.
Kad se to vratila moja krotkost?
Ove je večeri nebo odbilo
da prilegne. Sunce se zgurilo
iza lišća, ali je drveće
već poodavno odšetalo.
Značenje koje izbija na površinu
dolazi mi ukrivo, pa mu
idem u susret, iskoračujući
iz svoga tela
reč po reč, dok ne postanem
sve odjednom: miris
sveta u koji propadam,
kao ronilac u gumenoj opremi
što se seća vazduha.
Prevod Dragoslav Andrić
RITA DAV (RITA DOVE, 1952)
VEZA
Pisala sam uporno do duboko u veče.
Na prozoru, ogromna bogomoljka
trljala je o staklo svoju glavu nalik na francuski ključ,
zureći molećivo bledim očima;
a zapete su me spopadale kao crvi
ili minijaturni srpovi potamneli od starosti.
Bogomoljka je jače zacvilela,
otvorivši hrapavo, bezoblično ždrelo.
Izišla sam napolje;
trava je siktala za mojim stopama.
A napred, tamo gore gde se sklapao mrak,
posrtao je, uveličan i apsurdno zelen,
kao brontosaurus, neki pesnik.
Rita Dove (1952)
Danas nesumnjivo najistaknutija pesnikinja afro-američkog porekla, rođena je u Ohaju,diplomirala u Majamiju, proučavala evropsku književnost na univerzitetu u Tibingenu, doktorirala na univerzitetu u Ajovi; profesor je engleskog jezika i književnosti na univerzitetu u Virdžiniji. Dobitnica je više književnih nagrada, uključujući Pulicerovu nagradu za poeziju. Objavila je devet zbirki pesama, jedan pozorišni komad u stihovima, po jednu zbirku eseja i pripovedaka, kao i jedan roman.
Njena poezija varira u rasponu od uopšteno ličnog do isključivo intimnog, ili od arhetipski predodređenog do mitskog, uz nemilosrdno ili pak razigrano suočavanje sa sopstvenom ličnošću
Disanje, beskrajna novost
Svaki je bog usamljen, prognanik
sačinjen od delova: jelenski rog,
rascepljeno kopito. Prihvatilište
za želje, svaki je bog prazan
bez nas, pokajan,
zgrće naša dvorišta na gomile koje razvejava vetar...
Deca to znaju: ona su
pratnja bogova. Oči im po rođenju
ne sadrže ništa, a onda se polako pune
mitom o nama. Drugo je to sa lutkama,
izloženim prebrojavanju, svaki im nožni prst štrči iz
šljampave dečje odeće:
tu nema šta da cveta. Zato
dajemo lutke svojoj deci, a ona
znaju šta će da rade –
svrstavaju ih, pa ih streljaju.
Posle svakog streljanja
lutka i bog su jači.
Prevod Dragoslav Andrić
RITA DAV (RITA DOVE, 1952)
Čitajući Helderlina u patiu uz pomoć rečnika
Jedna po jedna, reči se
predaju,
bele se zastave dižu
iz nemoga logora.
Kad se to vratila moja krotkost?
Ove je večeri nebo odbilo
da prilegne. Sunce se zgurilo
iza lišća, ali je drveće
već poodavno odšetalo.
Značenje koje izbija na površinu
dolazi mi ukrivo, pa mu
idem u susret, iskoračujući
iz svoga tela
reč po reč, dok ne postanem
sve odjednom: miris
sveta u koji propadam,
kao ronilac u gumenoj opremi
što se seća vazduha.
Prevod Dragoslav Andrić
RITA DAV (RITA DOVE, 1952)
VEZA
Pisala sam uporno do duboko u veče.
Na prozoru, ogromna bogomoljka
trljala je o staklo svoju glavu nalik na francuski ključ,
zureći molećivo bledim očima;
a zapete su me spopadale kao crvi
ili minijaturni srpovi potamneli od starosti.
Bogomoljka je jače zacvilela,
otvorivši hrapavo, bezoblično ždrelo.
Izišla sam napolje;
trava je siktala za mojim stopama.
A napred, tamo gore gde se sklapao mrak,
posrtao je, uveličan i apsurdno zelen,
kao brontosaurus, neki pesnik.
Rita Dove (1952)
Danas nesumnjivo najistaknutija pesnikinja afro-američkog porekla, rođena je u Ohaju,diplomirala u Majamiju, proučavala evropsku književnost na univerzitetu u Tibingenu, doktorirala na univerzitetu u Ajovi; profesor je engleskog jezika i književnosti na univerzitetu u Virdžiniji. Dobitnica je više književnih nagrada, uključujući Pulicerovu nagradu za poeziju. Objavila je devet zbirki pesama, jedan pozorišni komad u stihovima, po jednu zbirku eseja i pripovedaka, kao i jedan roman.
Njena poezija varira u rasponu od uopšteno ličnog do isključivo intimnog, ili od arhetipski predodređenog do mitskog, uz nemilosrdno ili pak razigrano suočavanje sa sopstvenom ličnošću
