Tuesday, February 10, 2015

Rišard Krinjicki (Ryszard Krynicki, 1943)



Rišard Krinjicki (Ryszard Krynicki, 1943)

Gotovo sve

dvadeseti je vek,
idem u krevet s novinama,
nadomak ruke leže moje naočari,
tablete i časovnik;
ne znam da li ću zaspati,
ne znam da li ću se probuditi,

to je sve  



Jezik, to divlje meso

                   /Gospodinu Zbignjevu Herbertu
                                     i Gospodinu Kogitu/


jezik, to divlje meso koje raste u rani,
u otvorenoj rani usta, usta koja se hrane lažljivom istinom,
jezik, to obnaženo srce koje bije prema spolja, ta naga oštrica
koja je bespomoćno oružje, taj čep koji davi
izgubljene ustanke reči, ta životinja svakodnevno pripitomljavana
ljudskim zubima, to neljudsko što raste u nama i što nas
prerasta, ta životinja hranjena zatrovanim mesom tela,
ta crvena zastava koju gutamo i ispljuvavamo zajedno s krvlju, to
razdvojeno što nas okružuje, ta prava laž koja mami,
to dete koje učeći istinu – istini laže



Građanin R.K. ne živi

Građanin R.K. ne živi
sa ženom (niti sa bilo kojom stvari
koja je njegova): ne živi od pera,
od teškosvarljivog pera marke „parker“
koje mu stoji u grlu: on je sado-
(objeda krila
svoga pera „parker“)
-mazohist (oživljava tim perom lešine
minulih dana da bi ih
mučio): rođen (ne zna
zašto): mada u radničkoj
porodici: ipak muktaši (na
jeziku): počasni davalac
krvi (zar ne teče u njegovim žilama
tuđa krv): protiv naše
smrtne kazne: prelazeći granicu
nešto je pokušavao da prošvercuje: čin
rođenja, svoj organizam
(skupni) i pero („parker“): i pored toga što
ne beleži: sporazumeva se
telepatski: (ima zmiju u
telefonu i razvraćuje redom
časovnike): pre no što zaspi broji do 19
84: (ne računa više ni na šta?) Živi,
mada se ne zna

da li je zaslužio takav život.



OPREZNO

/“Ostavlja iza sebe nekoliko desetina knjiga,
nekoliko bakroreza, zeleni plašt, jedno ćebe,
sedam košulja i nekoliko drugih predmeta.“
Lešek Kolakovski/


Oprezno otvaraš ruku,
slepa je i nema. Bestidna, ogoljena. Otisnuta
identifikovana
i evidentirana. Nema više ni prijatelja
Spinozinih, ni onih što su ga se odrekli,
ni onih što su se bogatili na njegovom neohlađenom telu,
ni crva nahranjenih njegovim mesom,
ni njegovih prijatelja,
ni inkvizitora njegovog doba,
ni oblaka što su prelazili granice njegovog vremena,
te su i uzroci smrti prestali da budu aktuelni:
njegov plašt, pokrivač i košulje
ne pokrivaju više nikog, nove knjige su u novim knjižarama,
izgnanici u izgnanstvu, papilarne linije
u aktima, stražarnice na granicama, akti u albumima,
carinici na cilju, stanovnici u stanovima, prodavci u prodavnicama,
rukopisi u fiokama, osmesi na ustima, krv
u žilama, radnici na radu, vojnici u uniformama, krompiri
u želucima, građani u zemlji, uniforme u
magacinima, legitimacije
u džepovima, pomoć kod potrebe, utroba unutra,
ruke u džepovima, inostranstvo izvana. jezik
za zubima, zatvorenici u zatvorima, meso u
konzervama, zubi
na betonu, sputnici u prostoru, mrtvi u grobovima, sunce
po danu, grobovi u zemlji, snovi u noći, zemlja
u svemiru
(koji se skuplja ili širi), prekid u biografiji,
prošlost u sadašnjosti, temperatura u stepenima, svako
na svome mestu, linija života u fioci, srce
u grlu, nebo u oblacima, ima li pitanja

hvala, ne vidim 


Preuzeto iz knjige "Savremena poljska poezija", preveo i odabrao Petar Vujičić

No comments:

Post a Comment