Monday, July 14, 2014

Dobrodošli na blog Književnog kluba "Prejaka reč". Ova stranica će objavljivati sadržaje koji se čitaju na sastancima književnog kluba. Deo tih sadržaja već se aktivno objavljuje na našoj Facebook stranici. 

Umesto početka, objavljujemo pesmu Margaret Atwood, čitanu na sastanku mlađe grupe kluba, u nedelju, 13. 07. 2014.




MARGARET ATWOOD


POČINJEŠ


Počinješ ovako:

ovo je tvoja šaka,
ovo je tvoje oko,
ovo je riba, plava, spljoštena
na papiru, skoro
u obliku oka.
Ovo su tvoja usta, ovo je O
ili Mesec, šta više
voliš. Ovo je žuto.
Iza prozora
je kiša, zelena
jer je leto, a iza toga je
drveće, pa onda svet,
koji je okrugao, i ima samo
boje tih deset olovaka.
Ovo je svet, a on je krcatiji
i teži za učenje no što sam rekla.
Dobro je što ga tako mrljaš
crvenom bojom pa
narandžastom: svet plamti.
Kad naučiš te reči
naučićeš da ima više
reči nego što možeš ikad da ih naučiš.
Reč šaka lebdi nad tvojom šakom
kao oblačak nad jezerom.
Reč šaka spušta ti šaku
kao sidro na sto,
tvoja je šaka topli kamen
koji držim izmeđ dve reči.
Ovo je tvoja šaka, ovo su moje šake, ovo je svet,
okrugao je a ne spljošten, i ima više boja
nego što ih vidimo.
A on počinje, i ima kraj,
tome ćeš se još
vratiti, ovo je tvoja šaka.



Prevod Dragoslav Andrić


Add caption

No comments:

Post a Comment