Blog Književnog kluba "Prejaka reč" (2014-2022)

BORISLAV PEKIĆ, "Kako upokojiti vampira"(odlomak) -Pa ipak, vi ste dobar policajac, Rutkowski. Ali biste bili još bolji kad biste se prepustili prirodnim nagonima. A znate li zašto ste potencijalno dobar policajac, Rutkowski? Zato što imate dušu. Jeste, Rutkowski, dušu. -U tom slučaju, bilo bi pametnije da sam sveštenik. -Sveštenik? Zašto baš sveštenik? -Zbog duše, gospodine. Sa njom bih onda mogao da činim prave stvari. -Glupost! Sa dušom se jedino u policiji mogu činiti prave stvari. U Crkvi, ona je - pričesni dekor. Šta će svešteniku duša? Svešteniku ne treba duša. On ima svoju svetu dogmu. Policajac nema svoju svetu dogmu. On nema ništa. Njemu je duša neophodna. Policajac bez duše je mašina bez svrhe. Perpetuum mobile! Proizvođač vetra! Duvač oblaka! A vi ste, kladim se, verovali da je osnovno svojstvo uspešnog policajca bezdušnost, niste li? -Bezosećajnost, ako ćemo pravo, kako piše u nekim cenjenim udžbenicima. -Tako? Šta je po vama zadata...

Borhes EVERYTHING AND NOTHING Niko nije bio u njemu; iza njegovog lica (koje, čak i prema lošim slikama iz njegovog vremena, ne liči ni na jedno drugo) i njegovih reči, koje su bile brojne, fantastične i usplahirene, bilo je samo malo hladnoće, san koji niko nije sanjao. U početku je mislio da su svi kao on, ali začuđenost prijatelja s kojima je pokušao da razgovara o toj praznini otkrila mu je zabludu i naučila ga zauvek da se jedinka ne sme razlikovati od vrste. Ponekad bi mu se učinilo da se za njegovu boljku može naći lek u knjigama, pa je tako naučio malo latinskog i još manje grčkog, kako svedoči jedan savremenik; zatim je mislio da se možda u obavljanju iskonskog obreda čovečanstva nalazi ono što je tražio, pa je pustio Anu Hetuej da ga jednog dugog junskog popodneva upućuje u tajnu. Sa dvadeset i nešto godina došao je u London. Instinktivno, izveštio se da se pravi da je neko da ne bi otkrili da nije niko; u Londonu se susreo sa profesijom za koju je bio pred...