Blog Književnog kluba "Prejaka reč" (2014-2022)

Eugenio Montale SREDOZEMLJE * U kovitlacima sručuje se na pognutu mi glavu šum jetkih pošalica. Žari se zemlja izbrazdana usukanim senkama borja, dok more, sve do obzorja, gušća od granja prekriva omorina što namah sune iz napuklog tla. A tad manje-više tmulo kipljenje, što se zatiskuju pod duge sprudove, sustigne i mene: il je to povremeno tutnjava il zapljuskivanje pene po hridima. Čim podignem lice, prestane njakanje ponad moje glave; a prema hučnim vodama poleću plavičaste strele, dve sojke. * More pradrevno, opijen sam glasom što nadire iz tvojih usta kada zinu poput zelenih zvona, pa se suvrate unazad i rasplinu. Dom mojih davnih leta, sećaš se, bio je ukraj tebe, u kraju gde sunce sažiže, a u vazduhu se roje oblaci komaraca. Kao nekad, o more, pred tobom se skamenjujem danas, ali se dostojnim svečane pouke tvog daha ne smatram više. Ti si mi prvo otkrilo da slabašan damar mog srca samo je za...

ĐUZEPE UNGARETI, „OSEĆANJE VREMENA“; preveo Milan Komnenić Đuzepe Ungareti AGONIJA Umreti kao ševe zaluđene opsenama Ili kao prepelica preletev more što mre u prvim šipražjima jer ne želi više da poleti Ali ne živeti u tugovankama kao štiglic oslepeli ZATRPANA LUKA U nju ulazi pesnik i na svetlost izlazi sa svojim pesmama koje rasipa Od te poezije ostaje mi samo jedno ništa sa nedosežnom tajnom (Mariano, 29.jun 1916.) PUSTINJA Lepet krila kroz sumaglicu preseca muk u pogledima Na vetru se kruni koral žeđi za poljupcima Belasa se rasvit Život preliva se moj kroz preplete čežnji Zrcalim strane sveta s kojima sam drugovao i naslućujem pravac Putovanju na milost do smrti Zastanemo da odsnimo Sunce suši suze Pokrivam se mlakim pokrovcem od zlatnog lana Sa ove zaravni pustošne na rukama se izdižem ka lepšem vremenu (Ćima Kvatro, 22. decembr...