Friday, January 15, 2016

LUIZA GLIK

NEBESKA MUZIKA

Imam prijateljicu koja još veruje u nebesa.
Nije glupa osoba, pa ipak, uprkos svemu što zna,
doslovno razgovara sa bogom,
misli da je neko na nebu sluša.
Na zemlji, neobično je dobro upućena u stvari.
A i hrabra  da se suoči sa nevoljama.

Našle smo gusenicu što je crkavala u blatu dok su
halapljivi mravi puzali po njoj.
Dira me nečija slabost, nesreća, uvek sam orna da
se suprotstavim nečem vitalnom.
Ali sam i plašljiva, spremna da brzo zažmurim.
A moja je prijateljica bila u stanju da to posmatra,
da događaje prepusti
njihovom prirodnom toku. Mene radi, umešala se,
zbrisala nekoliko mrava sa tog jadnog stvorenja, i
odmakla ga niz drum.

Moja prijateljica kaže da ja žmurim pred bogom,i
da se drugačije ne može objasniti
moja odbojnost prema stvarnosti. Kaže da sam kao
devojčica koja zagnjuri glavu u jastuk
da nešto ne bi videla, devojčica što sebe ubeđuje
da svetlost izaziva tugu –

Moja je prijateljica kao mati. Strpljiva, nagovara me
da se probudim kao odrasla osoba, i hrabra
slična njoj –
U mojim snovima, obasipa me zamerkama. Hodamo
tako,
istim tim putem, samo što je sad zima;
govori mi – kad voliš svet, čuješ nebesku muziku:
samo podigni pogled, kaže. A kad podignem
pogled, ništa.
Samo oblaci, sneg, nekakvi beli pokreti po drveću,
kao da neke neveste visoko skaču –
A onda se uplašim za nju; vidim je
uhvaćenu u mrežu smišljeno nabačenu preko zemlje –

a u stvarnosti, sedimo pored druma, gledamo sunce
kako zalazi;
s vremena na vreme, tišinu probija krik neke ptice.
To je onaj trenutak koji obe pokušavamo da nekako
objasnimo, da objasnimo tu činjenicu
da se obe mirimo sa smrću, sa samoćom.
Moja prijateljica iscrtava krug u prašini; u
njemu, gusenica se ne miče.
Uvek ta pokušava da nešto učini celovitim, da
stvori nešto lepo, nekakvu sliku
što bi mogla da živi odvojeno od nje.
Sasvim smo se ućutale. Ugodno je tu sedeti, ne
govoreći ništa, kompozicija je
utvrđena, drum naglo zahvata tama, vazduh postaje
prohladan, stene se belasaju ili
svetlucaju ovde-onde-
taj mir obe volimo.
Voleti oblike znači voleti završetke.

Prevod Dragoslav Andrić