Blog Književnog kluba "Prejaka reč" (2014-2022)

Vladislav Petković Dis Pesma 1. U nehatu i nemaru dani idu i prolaze, I lagano sve se gubi, izumire i propada, I nikakvih nemam želja, da mi priđu, da dolaze; Po sumraku sanjarija pustoš spava, mir svud vlada. Pokidani, rastureni svi listovi iz života: Besno ih je razbacao po prošlosti vetar muka: Još ja stojim, kržljav izraz svih bolova i strahota, Živi svedok silnih strasti, neuspeha i jauka. Luč nevolja stalno bukti i budućnost plamen liže, Dim zagušljiv, mutan, truo, nebo mi je zaklonio, I čađ pada, i figure i konture razne niže, I ja stojim i posmatram garež što se nakupio. Podigo sam svoju ruku s obarača večna mraka, Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku: Od rođenja spremna stoji, mene čeka moja raka, Da odnese sve što imam u dubinu u duboku. 2. U trenutku kada čovek sam sa sobom razgovara, I zanesen smelo ide u predele svojih snova, I razgleda doživljaje i izmišlja, sreću stvara, I moja se miso budi, al’ ko ...

MIKLOŠ RADNOTI Mir, strava Kad na put kročih bilo je deset sati, na sjajnom točku pekar pevajući minu, gore je zujala mašina, sunce, bilo je deset sati, setih se svoje mrtve tetke, i već su leteli nada mnom svi oni koje sam voleo a nisu živi, čitava gomila mrtvih poče da me prati, na zid pade naglo jedna senka plava. Mir, prepodne je stalo, bilo je deset sati, ulicom je lebdeo mir i neka čudna strava. Preveo Danilo Kiš Spavaj Uvek negde ubijaju, u krilu doline sklopljena oka, i tamo gde se bregovi roje, ma gde, i rad utehe uzalud kažeš: daleko je! Šangaj il Gernika isto su mi toliko blizu ko tvoja uzdrhtala ruka, il Jupiter, tamo gore! Na nebo ne motri sad, ni na zemlju ne motri, spavaj! Blistavom stazom Mlečnog Puta po prašini smrt sad luta i srebrom srebri velike, polegle sene. (D. Kiš) Osuđeniče, samo lutaj Osuđeniče, samo lutaj svetom! Vetar se skri u žbun i mačka tu nesta, ...