Blog Književnog kluba "Prejaka reč" (2014-2022)

                  //  „I počni da premećeš to ime, odnosno IHVH sam od početka, da ispituješ sve  moguće kombinacije, da ga vrtiš i   okrećeš kao točak...“   Abulafia // Božje ime... Pa da. Setio sam se prvog Belbovog i Diotalevijevog razgovora onoga dana kad su priključili Abulafiju u Belbovoj kancelariji.             Diotalevi je stajao na vratima svoje sobe i odisao nametljivom blagonaklonošću. Diotalevijeva naklonost uvek je bila uvredljiva, ali činilo se da je i Belbo blagonaklono prihvata.             „Čemu će ti služiti? Nećeš valjda tu da unosiš rukopise koje ne čitaš?“             „Poslužiće mi za razvrstavanje, sređivanje spiskova, obnavljanje kartoteke. Mogao bih i da zabeležim neki svoj...

MAJKL ANDAČI (MICHAEL ONDAATJE) BLUZ O PAUKU /“Pa eto terao sam ih da se smeju, a voleo bih da sam ih terao da plaču.“-Dejvid Makfaden/ Moja žena ima miris što mami pauke. Noću se spuštaju svojim stazama od pljuvačke do njenog zaspalog tela. Opčinjava ih ritam njenog disanja, pa napuštaju svoja gradilišta radi sočnoga putovanja po njenom licu i ramenima. Moje krivudave noćne more uništavaju njeni krici. Još nešto o paucima. Pošto sam već pokušavao da sviram na klaviru ali nisam bio u stanju da držim obe šake razdvojene u njihovoj revnosti, divim se pauku što tako uzorno vlada sobom, dok njegovih osam istančanih nogu povlače linije sokom iz njegovog stomaka. Valjda je i on nekakav pisac. Zamislio bi neku stazu, pa bi krenuo osvrćući se povremeno da kaže: Auh, zar sam to ja napravio? Koristio bi se svojim završetkom da se prebaci u nova područja gde su ranjava mesta osećajnosti. Pauci su kao i pesnici opsednuti željom da v...