Mit i sumatraizam: „Kod Hiperborejaca“ Miloša Crnjanskog - piše Viktor Škorić
Prijavite se na naš newsletter (mejling listu)! Gotovo sto godina nakon što je naša književnost obogaćena jednim lirsko-intuitivnim pesničkim programom – sumatraizmom – ne možemo još uvek sa tačnošću utvrditi koje su njegove glavne crte, primarne i sekundarne odlike, njegovo izvorište i uvir. Mnogi ovi problemi zapravo ne podležu racionalnom obrazloženju: pesnička misao Miloša Crnjanskog, ma koliko se sam autor trudio da joj izbori opštevažeći poetički status i programski karakter, bila je zapravo jedna vrsta ličnog svetog grala. Pitanje porekla i geneze sumatraizma čini nam se izlišnim iz više razloga: on je strogo lirskog i neodredivog karaktera i njegova geneza mogla bi se pratiti od početaka entuzijastičkog pesništva i pesništva uopšte. Određivati sumatraizam kao ekspresionističku varijantu, vitmenovski derivat, romantičarski zanos za beskrajem ili starokineski svetonazor, ne osvetljava