IGOR ISAKOVSKI
(Iz zbirke: „Dlanovi puni srče“; Treći Trg, Beograd, 2012)
BLIZU DO NAS
naši svakodnevni
susreti razgovori
sve više liče
na otplesani valcer dva skeleta
ali svejedno
mi prilazimo jedno drugom
rutinom mačevalaca
dlan u dlanu
drugi na pasu drugi na ramenu
vrtimo se kao opijeni
oko nas pada mrak
blizu do nas za malim stolom
sedi život i besno se opija
gubi strpljenje s nama
ali mi rutinski plešemo
moje suze na tvojim ramenima planinama
dobijaju zvuk violine
ti držiš ritam svojim smehom
život doživljava delirijum tremens
a mrak je gust
gust
gust
NEBO IZNAD MENE
sedimo na planini
s nepovezanim mislima
i jakim osećanjima
zbunjeno ushićeni.
konačno smo postali
bogovi.
ispod nas mreži se jezero:
izgleda kao prevrnuto nebo.
konačno znamo
šta gledaju
bogovi.
kažem joj
„kad sam bio mali mislio sam da sam bog,
bog riba, i možda ih zato
još uvek
lovim“, a ona
priča o njenom bogovskom odnosu
prema mravima
i mravinjacima.
naše su duše
sobe širokog pogleda.
dok je ljubim
pomišljam da li se bogovi ikada
uopšte svađaju.
nebo ispod mene
se premeće:
s boka na bok.
16 PARANOIČNIH KONACA OKO NIPONA
najpre je pokazala koliko je
vesela i luda
imala je veliku zadnjicu
pokazivala se kao mesec
i meke sise ali to
i nije bilo toliko važno.
u 4 posle ponoći
posle sveg onog piva
nisam imao želju tragati.
okrenula mi je leđa
dok se svlačila. pomislio sam
kakva licemerka! i tada
sam video ogromni ožiljak
na njenim leđima.
imao je 16 konaca.
znojili smo se i pušili
u niponu i ona poče pričati
o poslednja dva
abortusa od poslednja dva
frajera. jedan je ličio na mene
i zvao se Igor. pomislio sam
koja paranoja! i krenuo.
ona se sjurila
niz stepenice
(ključ je bio kod mene)
i dok sam pokušavao da joj otrgnem
ruke s mojih farmerki
zarila mi je nož u dlan.
napolju su ljudi išli na posao.
SAM
šaljem moždane signale
svim mojim devojkama
noć je, razume se
i sam sa sobom glagoljam
dolazi mi da kažem
sve neizgovorene reči
ali se ne sećam
ničega se ne sećam
šetam kroz stan
hteo sam živeti sam
eto mi, živim baš tako
i po uglovima skupljam iskre
moje nekadašnje magije
umesto ka uglovima
idem ka frižideru
otvaram pivo
brojim koliko još ima
pa gledam koliko još ima
od noći, bilo bi podlo
ostati bez piva pre izlaska sunca
ali mi nije jasno ko bi bio
podlac; kada živiš sam
nemaš koga optužiti
perem ruke vrlo često
gledam sebe u ogledalu dok
perem ruke, moja je brada neuredna
i gledam u vodu gledam u sve stvari
naokolo i moji signali kao da se odbijaju
od zidova od rešetki od svega okolo
i moji vlastiti pozivi mi rovare kroz
glavu; bilo bi potpuno apsurdno skrenuti
izludeti
od zvuka vlastitog glasa ali eto
na putu sam da i to učinim ali najpre
moram sebe mučiti pitanjima
tražiti odgovore gledati fotografije
postajati svestan
niko mi ne treba
iako je to u potpunoj suprotnosti
s onim što sam do malopre
mislio pa mislim na nešto drugo; teško je sebi
priznati da si kontradiktoran i trezan, to je
kao da sebi pereš mozak sredstvom za dezinfekciju
iako ne znaš od čega si tačno zaražen pa postaješ još
luđi u svojim očima kao da te je neko udario maljem
dok si se budio i navlačiš čarape na dlanove
češeš se nogama kao sitna životinjica; oduvek si hteo
da budeš bezbrižna životinja, vrabac, čvorak, divlji konj,
ali si uvek ostajao sa svojim prokletim monolozima
u svojim zvucima kao da drugi zvuci ne postoje
eto, sada si sam, vreme je da se prisetiš svih onih
koje si napustio, svih onih koji su otišli od tebe
jer si takav kakav si i ako ne osećaš
grižu savesti ili nešto slično tome to je možda zato
što sam sebi govoriš u trećem licu jednine
govorim kao samotni čovek sa hladnim stopalima
govorim da bih mogao disati ravnomerno
ali nikad ne dišem kako treba
dok pišem jer fotografije u meni
preleću previše brzo i ja ih nikako ne mogu
sustići ući u njih, to je kao kada ne možeš
san svoj povratiti i disanje ti postaje rastrzano
od svih tih velikih napora koji su uvek uzaludni
(Preveo sa makedonskog Igor Isakovski)
O autoru:
Igor Isakovski, jedan od najistaknutijih makedonskih pesnika, prozaista, prevodilaca i izdavača, rođen je 19. septembra 1970. u Skoplju, a preminuo 15.12.2014.
Osnivač je prvog makedonskog e-časopisa: "Blesok – književnost i druge umetnosti", radio je u svojoj izdavačkoj kući "Blesok" kao glavni urednik.
Objavio je knjige: "Pisma" (1991 roman), "Crno sunce" (1992, pesme), "Eksplozije, trudna mesečina, erupcije…" (1993, priče), "Vulkan-Zemlja" (1995, pesme), "Nebo" (1996, 2000, pesme), "Blues govornica" (2001, kratka proza), "Peščani sat" (2002, priče), "Duboko u rupi" (2004, pesme), "Plivanje u prašini" (2005, 2010 roman, nagrada Prozni majstori), "Blues govornica II" (2006, Godišnja nagrada za najbolji dizajn štampane knjige, 2007), "Stažirajući za sveca" (2008, pesme), "Noć je najtamnija pre svitanja" (2009, pesme, nagrada IV Beogradskog festivala poezije i knjige, 2010), "Vulkan – Zemlja – Nebo" (2010, pesme), "Ljubavna" (2011, pesme), "Smrt ima kosu od morske trave" (2013, pesme).
Izbori iz poezije: "I to je život" (Crna Gora, 2007), "Iz bliskov in ognja" (Slovenija, 2011) i "Madam Hyde, Mister Hyde" (Holandija, 2012). Drugi izbori iz poezije: "Sejanje smeha" (izabrana poezija na srpskom i makedonskom), "Ja i Tom Waits" (izabrana poezija na engleskom i makedonskom, 2013). Druge prevedene knjige: "Sky" (poezija na engleskom1996, 2000), "Peščani sat" ( knjiga priča, Hrvatska, 2012), "Dlanovi puni srč"e (nova i izabrana poezija na srpskom i makedonskom, Srbija, 2012), "Svetlo vas čeka na recepciji" (izabrana poezija na makedonskom i engleskom, 2013). Zastupljen je u brojnim izborima i antologijama u Makedoniji i inostranstvu.
Radio je kao radio i televizijski voditelj u periodu 1991-1999, 2001-2003 i bio član uredništva u nekoliko časopisa.
Završio je studije Svetske i komparativne književnosti na Univerzitetu
Ćirila i Metodija Skoplju, magistrirao na Centralno-evropskom
univerzitetu (Rodovi i kultura) u Budimpešti.
U njegovom prevodu na makedonski objavljene su knjige Aleša Debeljaka (2), Ludviga Gica, Marije Todorove, Dušana Gojkova, Kloda Frimena, Roberta Mlinareca, Josipa Ostija (8), Ronija Someka, MTC Kronina, Gorana Gluvića, Hansa van de Vaarsenburga, Tomasa Šepkota, Džeka Galmica, Toma Petsinsa (2), Sibile Petlevski, Henka van Kerkvijka (Dejvid Vinvud), Filipa Davida, Predraga Lučića, Henrija Milera, Olje Savićević Ivančević i jedna antologija poezije Crne Gore.
Prevodio je poeziju, prozu, eseje sa i na mekadonski, engleski, srpski-hrvatski-bosanski- crnogorski, i sa slovenačkog na makedonski jezik.U njegovom prevodu objavljeno je više od 60 naslova.
Igorova dela su prevedena na engleski, holandski, rumunski, slovenački, hrvatski, srpski, bugarski, hrvatski, bosanski, češki, mađarski, poljski, slovački, korejski, hebrejski, turski, u dvadeset zemalja.
