Milica Milenković, "Isposnice", odlomak - "Vojsilov monolog"


MILICA MILENKOVIĆ, „ISPOSNICE“




                                                       VOJSILOV MONOLOG

U ime Oca i Sina i Duha Svetoga,
ja sluga Božji Kostandin Čatac
...od svih poslednji i grešniji
svagda slab i trom za podvizavanje duhovno...

u odrazu vode vidim lice
dobijeno po zadatku
rekoše božanskom
a iskri jedino životinjska krv
sa koje je odrana koža
pa razapeta da prihvati nebo
i pismena darivana od Boga

Ime moje svetovno prebira po
vodama koje teku niz planinu
Traži odraz izgubljen u putu
dolaska ovamo po zahtevu
sveštenika Georgija
koji je svoje ime izmenio za račun države

Usamljenost me goni poput onih Grka
što u ove dane opsedaju Trnovo
Dobro bi im došao Trojanski konj
da njime zavaraju malo sveta
na zidinama gradskim što vapije ka Bogu

Ovde se istorija iz dana u dan ponavlja
nisam ni prvi ni poslednji pisar
nisu ni prvi ni poslednji osvajači
napila se zemlja krvi prevare i laži
i tek će piti
a ova noć, ova planinska noć
zavija kao šakal pred torom ovaca

Preživljavam sav život Isusov
i Jovana Preteče, a Gnjurača zvanog
Izjutra ga rađam u izvorskim vodama
i krštevam rukom pomazanika
Propovedam njegovu reč kao da iz mojih usta izlazi
Spuštam se u tišinu kao da je ovde nema dovoljno
Raspinjem ga na krst da bi što pre vaskrsao

Vekovi će proći
od tamne ove ratne noći
i misliće da sam stihove pisao
pevajućeg srca u tišini
Niko nikada neće znati
da čujem opsadu gore na severu
i čekam da zađu u ova brda
Ali pre toga, po jedan lepet krila,
po jedan lepet krila
vrane ostavljam
između poslednjih
amin amin amin  



1.

U ime Oca i Sina i Duha Svetoga,
ja sluga Božji Kostandin Čatac
pokušavam da odgonetnem značenje slova
koja vrede više od pola utvrđenog grada
sa čijih obronaka i kula
ponekad čitam zapise zvezda
kao da u njihovim granicama mogu naći
i ove donje
isto tako nevidljive, a postavljene između nas

Lakše mi je kada telom rušim sklad
isposnice upisane u kamenu
kada dozvolim teskobi da me ispuni
do tišine

Svaki moj pokret
kad ustajem, hodim, bivam i ležem
kada gledam u sebe i van
sve je ispunjeno Njegovom rukom

Šta je život jagnjeta
kvadratni oblik tanak kao igla
prozor u svetost i učenje
Šta je žizan jagnjeta
kože mu sada prinesene na ovaj oltar
koji blagosiljam potezima pera

Jesam li najbolji kaligraf ovde poslat po zadatku
evo krvi moje iz mastionice
po odranoj koži kaplje slova








2.

Trčim, trčim i survavam se kao mahnit
da u vodenim jamama klisure
zagnjurim svoje lice
spuštam se duboko u njihov ponor
umirem među ribama
pa vaznosim na svetlost dana

To raspinjem sebe
da prihvatim nebo
i pismena darivana od Boga


3.

A zvani jesam Vojsil Gramatik
u narodu ovom što se na granici
vremena tiska
učitelja ištu
dok im motike
okopavaju kamen i nebo

Učiteljem me zovu
a istinu o istoriji im ćutim
čuvam na dlanu njihove živote
i sve strepim
hoćemo li ostati navek ovako budni

Nad mojim pergamentom
šušti tresibabska noć
Grci opsedaju Trnovo
kao da je Ilij
grade u pričama iz sećanja
Trojanskog konja
do poslednjeg krika noći



4.

Mesečina je gore
krug svetlosti u mraku ovog doba



5.

Neka je blagosloveno ime Gospodnje
dozivam ga u ovoj samotnoj noći

Počinak ostavljam za budući vek


//U postu korišćene slike ruske avangardne slikarke Natalije Gončarove.//


Popularne objave

Image
MAK DIZDAR (Iz zbirke “Kameni spavač”) PORUKA Doći ćeš jednog dana na čelu oklopnika sa sjevera I srušiti do temelja moj grad Blažen u sebi Veleći Uništen je on sad I uništena je Nevjerna Njegova Vjera I čudit ćeš se potom kad čuješ kako Ponovno koracam Tih po gradu Opet te Želeći Pa tajno ćeš kao vješt uhoda sa zapada Moje želište sažeći Do samog dna I pada I reći ćeš onda svoje tamne riječi Sada je ovo gnijezdo već gotovo Crknut će taj pas pseći Od samih Jada A ja ću začudo još na zemlji prisutan sniti Pa kao mudar badac sa istoka Što drugom brani da bdije i snije Sasut ćeš Otrov U moj studenac Iz koga mi je Piti I smijat ćeš se vas opijen Kako me više neće Biti (Ti ništa ne znaš o gradu u kome ja živim Ti nemaš pojma o kući u kojoj ja jedem Ti ne znaš ništa O hladnom zdencu Iz koga ja Pijem) Sa juga lukav robac prerušen kao trgovac Vinograd ćeš moj do žile sasjeći Pod nogama ubogim da Bude manje hlada I ponor veći I više glada da i...
Pročitajte tekst »
Image
ERL BERNI (EARLE BIRNEY) PUT ZA NIJMEGEN Decembra mila moja na putu za Nijmegen između kamena i oprljenog neba bilo je tvoje lice Ne tvoje najpre već samo lik vižljastih kanala uz ukočene poglede (suviše udubljene da bi primetili moj prolazak) grobova sa epitafima od limenki prekrivenih slanom uz kosture tenkova kraj porušenih mostova i starce u magli što odsecaju i poslednje iverke sa bulevara panjeva I tako sve miljama, a kuće kao zubi žene uskovitlane na vetru na neumornom obodu svojih ciklusa kao dronjavi jedrenjaci što se zanose na šljunku a deca napipavaju u pesku grumenje uglja ili su zgrozdana kao ozime muve iza sklepanih kantina noge im kao suve grančice štrče iz cipela s drvenim đonom Skoro obamro na dugom putu za osakaćeni Nijmegen mišljah kako nas samo tuđi životi bodre nežni i verni dok ih se sećamo kao drveća koje hoda Ruke im se iz blagosti što zrači spuštaju u Lazarov grob Te tako zureći kroz su...
Pročitajte tekst »

VASKO POPA "IGRE"

Image
VASKO POPA  IGRE PRE IGRE Zažmuri se na jedno oko Zaviri se u sebe u svaki ugao Pogleda se da nema eksera da nema lopova Da nema kukavičjih jaja Zažmuri se i na drugo oko Čučne se pa se skoči Skoči se visoko visoko visoko Do navrh samog sebe Odatle se padne svom težinom Danima se pada duboko duboko duboko Na dno svoga ponora Ko se ne razbije u paramparčad Ko ostane čitav i čitav ustane Taj igra KLINA Jedan bude klin drugi klešta Ostali su majstori Klešta dohvate klin za glavu Zubima ga rukama ga dohvate I vuku ga vuku Vade ga iz patosa Obično mu samo glavu otkinu Teško je izvaditi iz patosa klin Majstori onda kažu Ne valjaju klešta Razvale im vilice polome im ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko drugi klešta Ostali su majstori ŽMURE Neko se sakrije od nekog Sakrije mu se pod jezik Ovaj ga traži pod zemljom Sakrije mu se na čelo Ovaj ga traži na nebu Sakrije mu se u zaborav Ovaj ga traži u tra...
Pročitajte tekst »

Dostojevski, "Braća Karamazovi"- Đavo. Mora Ivana Fjodoroviča

Image
Dostojevski, „Braća Karamazovi“ Đavo. Mora Ivana Fjodoroviča (odlomak) -Prijatelju moj, ja ipak hoću da budem džentlmen, i da kao takav budem i dočekivan – poče gost u nastupu nekakve čisto čankoliske i već unapred popustljive i dobrodušne ambicije. – Ja sam siromah, da...tim neću ipak da kažem da sam i vrlo častan, ali...obično je u svetu primljeno kao aksiom: da sam ja posrnuli anđeo. Tako mi boga, ne mogu da zamislim kako sam ja nekad mogao biti anđeo. Ako sam i bio to nekada, to je tako odavno da ne bi bio greh već i zaboraviti na to. Sad se zadovoljavam i uživam kad me smatraju za čestita čoveka, i živim kako se može, trudeći se da budem prijatan. Ja ljude volim iskreno! –o, ja sam isuviše oklevetan! Ovde, kad se na neko vreme među vas doselim, moj život protiče kao nešto stvarno, i to mi se ponajviše dopada. Jer ja, kao i ti, stradam od fantastičnog, pa stoga i volim vaš zemaljski realizam. Tu kod vas je sve ocrtano, tu je formula, tu je geometrija, a kod n...
Pročitajte tekst »

Mensur Ćatić PESME

Image
Mensur Ćatić OTAC, NAJSLABIJA TAČKA (Miroslavu Grujiću) Ono što sam ja govorio njemu sad govore meni moje kćeri: kad ćeš već jednom odrasti, babo? Izgledao je ponekad zaista kao dijete za uho dotegljeno kući iz neke opasne igre gdje je mati ružila ga često: tebi bolan, svako dobar, Senahide voliš ovog, voliš onog, vjeruješ, vjeruješ, vjeruješ a djeca nam zbog toga još malo pa kašika ni tanjira neće imat. Kuća će nam se od toga srušit. Ne boj se biti slab, govorio mi je skoro krišom kao da odaje najveću tajnu ovoga svijeta. Naše najslabije tačke drže cijelu konstrukciju svemira. I vremenom sam puštao da mi do bola trne rame pod naslonjenim glavama umornih prolaznika uplašen  da će se od svakog izmicanja treskom srušiti nebo. Vremenom su se zaista rušile kuće pa i naša s njima. I jednog dana sam se toliko putem zapričao s njim da sam se kući vratio samo s njegovom sjenom. Ostao je tako putem ukopan u pola moga osmijeha. Svijet je ostao stajati samo na ...
Pročitajte tekst »

Borhes PESME

Image
BORHES EFIJALT I na dnu sna su snovi. Ja svake noći želim U vodama se tamnim izgubiti, što me čiste Od pleve dana, ali ispod te vode iste Što pretposlednje Ništa spremno će nam udeliti Još neko gadno čudo na sivom dnu biti mora. Može to biti ogledalo sa odrazom moga lica, Može to biti vrt neki. Ali uvek je mora. Od ovog sveta nije. Ne da se imenovati Ta jeza što me hvata, iz mitske i maglene Prošlosti. Omrznuta slika progoni mene I truje moje bdenje kao što mi i mrak trova. Zašto kad sam ostanem da odmorim se, trudan Zašto baš tada iz mene nikne ta ruža luda? (Iz "Duboke ruže" 1975.) MUZIČKA KUTIJA Muzika Japana. Škrto se od klepsidre otkidaju kapi sporoga meda il' nevidljivog zlata što u vremenu ponavljaju nit slabašnu i večnu, tajnovitu i jasnu. Strah me je za svaku da je poslednja. One su juče što se vraća. Iz koga hrama, iz koga sićušnog vrta u planini, iz kojih bdenja na neznanom moru, iz koje stidljive tuge, ...
Pročitajte tekst »

NIKITA STANESKU, JAKOVLJEVA BORBA S ANĐELOM ILI IDEJA O "TI"

Image
NIKITA STANESKU JAKOVLJEVA BORBA S ANĐELOM ILI IDEJA O "TI" I Ono što je dalje od mene premda je bliže meni zove se "ti". Eto, probudih se, otimajući se. Otimalo se "ti" u meni, otimao si se, ti kapku, ti ruko, ti nogo, otimala si se i mada sam ležao, trčao sam oko svog imena. Svom imenu samo ne kažem "ti"; uostalom, moja duša sama je "ti", ti dušo. II "Smejao si se." Ja sam porekao i kazao: "Nisam se smejao." Jer sam se bojao. A on je kazao:"Ne, ne, smejao si se." Zaista se moje ime bacilo na njega oslanjajući se kao o štap o moje telo, protiv "ti", telo svih imena, protiv "ti", otac svih brojeva. A on, kad je svitalo, nije više mislio na mene. Zaboravio me. III "Promeni ime", reče mi, a ja mu odgovorih: "Ja sam moje ime." "Promeni ime", reče mi, a ja mu odgovorih: "Ti bi hteo da budem drugi,...
Pročitajte tekst »

Branko Miljković Tragični soneti

Image
Branko Miljković Tragični soneti I Početak sna Neka me nedostojnog vetar obavije Kulo s vrhom van vremena na koju dišem Tesno je nebu u ptici, ptici još više Moje izdvojeno oko van moje glave bdije. Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost skrijem Kad ništa ne počinje jer nema mesta više Kad noć od uspavanih sila i smrtonosne kiše Zveri šumom uklete i mene snom ubije. Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenađen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez straha, suzo, odbegli ždrale, Žalbo crnih ptica i tužne pohvale? II Kula lobanja Žalbo crnih ptica i tužne pohvale Prazno ime iza smrti i obijen vid To nije ljubav to je patnja i stid Kad odjeci pomeraju mesta i obale. Podzemni vetar uspava zaspale Ulaz čuvaju dve tišine i hrid To nije ljubav to je patnja i zid Od lobanje gde trunu zvezde što su sjale. Nestajem bdijem postaje...
Pročitajte tekst »

ISIDORA BOBIĆ, pesme iz ciklusa posvećenog ocu

Image
OČEVO ZAVEŠTANJE Kćeri, sada je došao trenutak da me odmeniš u gledanju sunca. Predaću ti moje velike oči i veliku tajnu, mezimicu naše krvi, o golubu izgubljenom u plaveti. ( A ti ćeš meni dati tvoje male korake, jednu malu ulicu preselićeš u večnost, da trčim bosonog tvojim detinjstvom, da se ponovo raduješ. ) NEDELJNI RUČAK Tata, dođi na nedeljni ručak Ja uvek postavljam četiri tanjira I četiri puta pogledam kroz špijunku I dajem da je četiri radosti ljube I četiri loša vica ispričam usput I četiri želje dečije poželim I četiri se puta pomolim da poraniš I četri nestrpljenja u sebi obuzdavam I prestajem da plačem evo četvrti put Četiri sam noći sanjala da dolaziš I da nas je nedeljom uvek četvoro I četvrti put te jednostavno pitam Hoćeš li doći na nedeljni ručak Mama evo četvrtu porodila je suzu Brat se zavadio sa sve četri strane sveta Ja četiri sam nade presvukla u crninu Čuješ li me čoveče ja ti...
Pročitajte tekst »

Tadeuš Ruževič - poezija

Image
Tadeuš Ruževič * Probijao sam se kroz taj san teško do probuđenja u toplim potocima suza reči išla je k meni majka Ne boj se ti si u meni rekoh joj Niko te više neće povrediti raniti pogoditi majka se s nekadašnjim strahom pribijala uz mene ne boj se u zemlji si u meni si niko te neće taknuti poniziti raniti probijao sam se kroz taj san teško preda mnom je stajala senka SMEH Kavez je bio tako dugo zatvoren da se u njemu izlegla ptica ptica je tako dugo ćutala da se kavez otvorio rđajući u tišini tišina je tako dugo trajala da se iza crnih šipki razlegao smeh IZLAZ Živimo slabi u zatvorenom krugu lica reči imena drugi nas određuju klasifikuju pribadaju znamo da treba razbiti prekoračiti lažni krug otići ali ostajemo Rembo je u Adenu 1880 godine naručio niz knjiga između ostalih bio je tamo „Savršeni bravar“ „Mali stolar“ ili nešto slično priručnike o pe...
Pročitajte tekst »