Rišard Krinjicki (Ryszard Krynicki, 1943)
Rišard Krinjicki
(Ryszard Krynicki, 1943)
Gotovo sve
dvadeseti je vek,
idem u krevet s
novinama,
nadomak ruke leže moje
naočari,
tablete i časovnik;
ne znam da li ću
zaspati,
ne znam da li ću se
probuditi,
to je sve
Jezik, to divlje meso
/Gospodinu Zbignjevu
Herbertu
i
Gospodinu Kogitu/
jezik, to divlje meso
koje raste u rani,
u otvorenoj rani usta,
usta koja se hrane lažljivom istinom,
jezik, to obnaženo srce
koje bije prema spolja, ta naga oštrica
koja je bespomoćno
oružje, taj čep koji davi
izgubljene ustanke
reči, ta životinja svakodnevno pripitomljavana
ljudskim zubima, to
neljudsko što raste u nama i što nas
prerasta, ta životinja
hranjena zatrovanim mesom tela,
ta crvena zastava koju
gutamo i ispljuvavamo zajedno s krvlju, to
razdvojeno što nas
okružuje, ta prava laž koja mami,
to dete koje učeći
istinu – istini laže
Građanin R.K. ne živi
Građanin R.K. ne živi
sa ženom (niti sa bilo
kojom stvari
koja je njegova): ne
živi od pera,
od teškosvarljivog pera
marke „parker“
koje mu stoji u grlu:
on je sado-
(objeda krila
svoga pera „parker“)
-mazohist (oživljava
tim perom lešine
minulih dana da bi ih
mučio): rođen (ne zna
zašto): mada u
radničkoj
porodici: ipak muktaši
(na
jeziku): počasni
davalac
krvi (zar ne teče u
njegovim žilama
tuđa krv): protiv naše
smrtne kazne: prelazeći
granicu
nešto je pokušavao da
prošvercuje: čin
rođenja, svoj organizam
(skupni) i pero
(„parker“): i pored toga što
ne beleži: sporazumeva
se
telepatski: (ima zmiju
u
telefonu i razvraćuje
redom
časovnike): pre no što
zaspi broji do 19
84: (ne računa više ni
na šta?) Živi,
mada se ne zna
da li je zaslužio takav
život.
OPREZNO
/“Ostavlja iza sebe nekoliko
desetina knjiga,
nekoliko bakroreza,
zeleni plašt, jedno ćebe,
sedam košulja i
nekoliko drugih predmeta.“
Lešek Kolakovski/
Oprezno otvaraš ruku,
slepa je i nema.
Bestidna, ogoljena. Otisnuta
identifikovana
i evidentirana. Nema
više ni prijatelja
Spinozinih, ni onih što
su ga se odrekli,
ni onih što su se
bogatili na njegovom neohlađenom telu,
ni crva nahranjenih
njegovim mesom,
ni njegovih prijatelja,
ni inkvizitora njegovog
doba,
ni oblaka što su
prelazili granice njegovog vremena,
te su i uzroci smrti
prestali da budu aktuelni:
njegov plašt, pokrivač
i košulje
ne pokrivaju više
nikog, nove knjige su u novim knjižarama,
izgnanici u izgnanstvu,
papilarne linije
u aktima, stražarnice
na granicama, akti u albumima,
carinici na cilju,
stanovnici u stanovima, prodavci u prodavnicama,
rukopisi u fiokama,
osmesi na ustima, krv
u žilama, radnici na
radu, vojnici u uniformama, krompiri
u želucima, građani u
zemlji, uniforme u
magacinima,
legitimacije
u džepovima, pomoć kod
potrebe, utroba unutra,
ruke u džepovima,
inostranstvo izvana. jezik
za zubima, zatvorenici
u zatvorima, meso u
konzervama, zubi
na betonu, sputnici u
prostoru, mrtvi u grobovima, sunce
po danu, grobovi u
zemlji, snovi u noći, zemlja
u svemiru
(koji se skuplja ili
širi), prekid u biografiji,
prošlost u sadašnjosti,
temperatura u stepenima, svako
na svome mestu, linija
života u fioci, srce
u grlu, nebo u
oblacima, ima li pitanja
hvala, ne vidim
Preuzeto iz knjige "Savremena poljska poezija", preveo i odabrao Petar Vujičić
