Blog Književnog kluba "Prejaka reč" (2014-2022)

Vladimir Nazor Cvrčak I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče Svoj trohej zaglušljivi, svoj zvučni teški jamb... Podne je. –Kao voda tišinom razlijeva se Sunčani ditiramb. I pjeva: „Ja sam danas ispio sunce plamno. I žilice su moje nabrekle ko potoci. U utrobi se mojoj ljuljuška more tamno. Na leđima mi šuma, što nagli trnu srh. Dvije stijene, dva obronka postaše moji boci, A glava – gorski vrh.“ I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče, Dok sunce s neba lije na zemlju žar i plam; „Zemniče, ja sam himna što bruji za oltarom Dok šuti gordi hram. ...Izađi! – Što se kriješ pod krošnjom, u rupama? Na kamu puž se sunča, na travi grije crv! Rominja s vedra neba ko kiša od iskara Sunčana sveta krv. ...Izađi – ti koj niknu iz zuba ljuta zmaja, Da budeš grm što gori, luk napet, plamen-mač, Al raznježi ti dušu milinje cvjetnog maja, Al omekša ti srce jesenjih voda plač. ...Zaprznio te mrak, Po zemlji sipaš žuč. A tebe zemlja rodi d...

GEORG TRAKL NOĆ Tebe opevam, divlja razrovanosti, u noćnoj buri nagromadana planino; vi sive kule iz kojih kuljaju   paklene čuvide, ognjeno zverje, hrapava paprat, smrče, kristalno cveće. Beskrajna muka što si se domogao Boga, blagi duše koji uzdišeš sred slapa vode, među uskolebanim borjem. Zlatno plaminjaju uokrug vatre naroda. Niz crnkaste litice stropoštava se opijen smrću ražaren vihor, plavi talas glečera, i silno tutnji zvono u dolini: ognjevi, kletve i tamne igre sladostrašća, juriša na nebo okamenjena glava. U STARI SPOMENAR Neprestano se vra ćaš, melanholijo, o, blagosti usamljeničke duše. Okončava se žarenje zlatnog dana. Bolu se skrušeno strpljivi priklanja brujeći blagoglasjem i mekim ludilom. Gle! Smrkava se već. Opet se vraća noć i jauče smrtno stvorenje, a i još jedno pati s njim. Drhteći ispod jesenjih zvezda svake se godine dublje priklanja glava. DE PROFUNDIS Ima strnjište na koje c...

Paul Celan TIBINGEN, JANUAR Na slepilo na - govorene oči. Njihovo – „zagonetka je čisto izvirivanje“ – njihovo sećanje na ploveće Helderlinove kule, oko kojih šume galebovi. Posete utopljenih stolara pri ovim rečima što rone: Kad bi došao, kad bi došao čovek, kad bi došao čovek na svet, danas, sa svetlom bradom patrijarha: on bi smeo, progovorivši o ovom vremenu, on bi smeo samo tepati i tepati, nepresta-, nepresta- nono. (Palakš.Palakš.) Prevod  Zvonimir  Kostić  Palanski PSALAM Niko nas ne mesi više od zemlje i gline, niko ne govori prahu našem. Niko. Hvaljen budi, Niko. Tebi za ljubav cvetaćemo. Tebi nasusret. Ništa bejasmo, jesmo, bićemo, stalno cvetajući: ta ništa -, ta nikoruža. Sa tučkom dušesvetlim, prašnikom nebesnopustim, krunom crvenom od purpurne reči koju pevasmo o trnu, o o trnu. REŠETKA JEZIKA Krug oka između štapova. Treperava...

Žoze Saramago Godina smrti Rikarda Reiša Nosač podiže kačket i zahvaljuje, taksi naglo kreće, vozač želi da mu kažu, Kuda, i to pitanje, tako jednostavno, tako prirodno, savršeno primereno mestu i okolnostima, zatiče putnika nespremnog, kao da je činjenica da je kupio kartu za put u Rio de Žaneiro bila i ostala jedini mogući odgovor na sva pitanja, čak i na ona teška, koja su svojevremeno nailazila samo na ćutanje, a sada, čim se iskrcao, uvideo je da taj odgovor nije dovoljan, možda zato što su mu postavili jedno od dva sudbinska pitanja, Kuda, drugo, još gore, bilo bi, Zašto. (...) Ovaj dan je završen, ono što je od njega preostalo lebdi daleko nad morem i izmiče, pre svega nekoliko sati plovio je Rikardo Reiš tim vodama, a sada mu je sav horizont ono što ima nadohvat ruke, ti zidovi, nameštaj koji odbija svetlost kao neko crno ogledalo, i umesto potmulog brektanja parnih mašina, čuje šapat, žamor grada, šest stotina hiljada osoba koje uzdišu, neki krik u daljini, sad i...

MAK DIZDAR (Iz zbirke “Kameni spavač”) PORUKA Doći ćeš jednog dana na čelu oklopnika sa sjevera I srušiti do temelja moj grad Blažen u sebi Veleći Uništen je on sad I uništena je Nevjerna Njegova Vjera I čudit ćeš se potom kad čuješ kako Ponovno koracam Tih po gradu Opet te Želeći Pa tajno ćeš kao vješt uhoda sa zapada Moje želište sažeći Do samog dna I pada I reći ćeš onda svoje tamne riječi Sada je ovo gnijezdo već gotovo Crknut će taj pas pseći Od samih Jada A ja ću začudo još na zemlji prisutan sniti Pa kao mudar badac sa istoka Što drugom brani da bdije i snije Sasut ćeš Otrov U moj studenac Iz koga mi je Piti I smijat ćeš se vas opijen Kako me više neće Biti (Ti ništa ne znaš o gradu u kome ja živim Ti nemaš pojma o kući u kojoj ja jedem Ti ne znaš ništa O hladnom zdencu Iz koga ja Pijem) Sa juga lukav robac prerušen kao trgovac Vinograd ćeš moj do žile sasjeći Pod nogama ubogim da Bude manje hlada I ponor veći I više glada da i...

NIKITA STANESKU JAKOVLJEVA BORBA S ANĐELOM ILI IDEJA O "TI" I Ono što je dalje od mene premda je bliže meni zove se "ti". Eto, probudih se, otimajući se. Otimalo se "ti" u meni, otimao si se, ti kapku, ti ruko, ti nogo, otimala si se i mada sam ležao, trčao sam oko svog imena. Svom imenu samo ne kažem "ti"; uostalom, moja duša sama je "ti", ti dušo. II "Smejao si se." Ja sam porekao i kazao: "Nisam se smejao." Jer sam se bojao. A on je kazao:"Ne, ne, smejao si se." Zaista se moje ime bacilo na njega oslanjajući se kao o štap o moje telo, protiv "ti", telo svih imena, protiv "ti", otac svih brojeva. A on, kad je svitalo, nije više mislio na mene. Zaboravio me. III "Promeni ime", reče mi, a ja mu odgovorih: "Ja sam moje ime." "Promeni ime", reče mi, a ja mu odgovorih: "Ti bi hteo da budem drugi,...

Tomas Man, Karl Kerenji - "Razgovor u pismima" Man Kerenjiju (Kisnaht kod Ciriha 20.02.1934.) (...) Zaista je u mom slučaju postepeno narastanje interesovanja za mitsko-religijskoistorijsko jedna pojava „starosti“; ono odgovara ukusu koji sa naraslim godinama okreće leđa građansko-individualnom i sve se više posvećuje tipskom, opštem i opšteljudskom. Sasvim je isključeno da bi mi se u mladosti mogla dopasti jedna scena kakvu Vi pominjete: da bi mogao da me ponese Jakovljev san o Anupu, da bi mogla da me zainteresuje replika kao ona onog šakaloglavog: „ Već ću se ja otarasiti moje glave“. To je gotovo jedna privatna šala preko koje skoro svako prelazi.  A zapravo se radi o karijeri jednog boga. Taj Anup, sada još napola životinjskog napola satiričnog obličja, jeste budući Hermes. Jeste li primetili da sam ga na njegov kamen posadio tačno u pozi Lisipovog Hermesa u Napulju? Izuzetno mi se dopada ta skulptura, od koje lepa kopija stoji u Starom muzeju u Berlinu, i ono m...