Blog Književnog kluba "Prejaka reč" (2014-2022)

Prijavite se na naš newsletter (mejling listu)!                                                                                                 Gotovo sto godina nakon što je naša književnost obogaćena jednim lirsko-intuitivnim pesničkim programom – sumatraizmom – ne možemo još uvek sa tačnošću utvrditi koje su njegove glavne crte, primarne i sekundarne odlike, njegovo izvorište i uvir. Mnogi ovi problemi zapravo ne podležu racionalnom obrazloženju: pesnička misao Miloša Crnjanskog, ma koliko se sam autor trudio da joj izbori opštevažeći poetički status i programski karakter, bila je zapravo jedna vrsta ličnog svetog grala. Pitanje porekla i geneze sumatraizma čini nam se izlišnim iz više razloga: on je strogo lirskog i neodredivog karaktera i njegova geneza mogla bi se pratiti od početaka entuzijastičkog pesništva i pesništva uopšte. Određivati sumatraizam kao ekspresionističku varijantu, vitmenovski derivat, romantičarski zanos za beskrajem ili starokineski svetonazor, ne osvetljava

  Prijavite se na naš newsletter (mejling listu)!                                                                                                                                                                 1. Kako opstati uz pomoć književnosti.                                                                 Jašući na drami u Tiflis     Kao pred jedinim bogom priznaću, ako me kogod pita, šta sam zaslužio: zaslužio sam robiju. To, uostalom, i nije zbog Tiflisa, u Tiflisu nisam ništa loše uradio. To je zbog Vladikavkaza. Bili su to moji poslednji dani u Vladikavkazu, jer je strašna avet gladi (Aha! Stereotip! „Avet gladi“... Uostalom, šta me briga. Ove beleške nikad neće biti objavljene.) dakle, strašna avet gladi zakucala na vrata moje skromne sobe, gde sam dobio smeštaj. Ali odmah posle aveti pokucao je i advokat Genzulajev – svetla ličnost sa kratkim brcima i nadahnutim licem. Imali smo razgovor koji ovde navodim stenografski:     –         Šta ste se tako s

  Prijavite se na naš newsletter (mejling listu)!                                                                                                 O apsolutu vrednosti poezije Dragana Markovića       OTKLJUČAJ TROSTRUKA VRATA KAMENA PLAMENA I ONA KOJIH NEMA zatim se zlatnim stepeništem spusti u tamno sopstvilište i lišen sunca krtičari sve dok ne nađeš slatku glinu zbog koje krilati grnčari dube zemaljsku okruglinu   (D. Marković, Rastrojstvo, poetički uvod u knjigu)           Akademska književna kritika ne zna da se pre devet godina oglasio pesnik Dragan Marković (Kostajnik, kod Krupnja, 1978), danas najizrasliji pripadnik mlađe generacije srpskih pesnika, koji se „zlatnim stepeništem spustio u tamno sopstvilište“, da bi „krtičario sve dok ne nađe slatku glinu zbog koje krilati grnčari dube zemaljsku okruglinu“, i da bi shvatio svojim proslovom, stihopadom i stihouzletom, da se u traganju za suštom svetlošću duha poezije „drhti pred belin