Blog Književnog kluba "Prejaka reč" (2014-2022)

O knjizi "Razgovor sa Spinozom“; autor Goce Smilevski U ediciji „Sto slovenskih romana“, u izdanju Arhipelaga, objavljen je i roman Goceta Smilevskog pod nazivom „Razgovor sa Spinozom“. Knjiga je zaista komponovana kao razgovor, koji se vodi između čitaoca i glavnog junaka, samog Spinoze. To je jedan od načina na koji je uspostavljen svojevrsni paralelizam; drugi je u tome što je prvi deo knjige prikaz Spinozinog misaonog života, a drugi deo njegovog emotivnog života, onakvog kakav zamišlja romanopisac, iako se o emotivnom životu Spinoze, uprkos prepisci koju je filozof vodio, veoma malo zna. Nedavno sam prisustvovala zanimljivom razgovoru dvoje filozofa u okviru jedne književne kolonije. Razgovor je, kao vrsta tribine, vođen pred publikom, na temu koliko je dozvoljena, poželjna ili opterećujuća filozofija u književnim delima. Iako su po obrazovanju filozofi, ili baš zbog toga, učesnici ove tribine zagovarali su mišljenje o štetnosti filozofije...

 Regina Šer, "Borovica" (odlomak)             Bili smo već nedelju dana na drumu. Iz logora Zaksenhauzen su nas poterali 19. aprila, u kolonama od po petsto ljudi. U logoru je vladao potpun haos. Esesovci su izgubili pregled, naredili su evakuaciju, tako su oni to zvali, ali su transporti zatvorenika još stizali iz spoljnih logora i odjednom je apelplac bio pun žena koje su radile za „Mercedes-Benc“ u Genshagenu, mesecima u hali bez prozora. Sve su bile bolesne i polulude od straha. Morale su da pešače do Zaksenhauzena i čule su da će ih tamo pobiti gasom. U Zaksenhauzenu je zaista postojala gasna komora, ali nije bila u funkciji. Među tim ženama bilo je mnogo Čehinja. Ispričale su Karelu i Otu da su neke njihove drugarice koje su bile suviše slabe za marš streljane još u Ludvigsfeldeu na autoputu. Dve godine kasnije, u leto ’47, naložio sam da se to mesto pretraži. Pronašli smo jamu, devetnaest žena, svakoj je p...

Siniša Srdić, priča „Lica bez lica“ (treća nagrada za kratku priču na konkursu „Tragom Nastasijevića“ 2019.) Mali cvijet otresa kapljicu vode sa latice i strese se kao da se nečega prepao, ili ga je samo na trenutak razbudio dugočekani hladni povjetarac koji je baš ovo jutro odlučio da objavi skori kraj ljeta. Ipak ne izgleda tužno, već prije raspoloženo, budan, osvježen kapima kiše. Taman se umiri i izgleda kao da je završila njegova tačka a ono ga pogodi nova kapljica. Krupna kao fildžan potpuno ga okupa, rastrese do korijenja, a on čvrst i ponosan, kao sa reklame prigrlio svoje latice, ljubomorno im ne da da se opuste, otkinu i krenu niz mlaz vode. Listovi bršljana na zidu iznad glume da sviraju, pokušavaju da uprate spori ritam kiše, ali stalno ispadaju, griješe pa to izgleda kao potpuni nesklad, sve dok se malo dublje ne zagledaš. Onda počnu da otkrivaju neparne ritmove, sekvenca po sekvenca postaje jasna i otkriva višu muziku, teško razumljivu običnom čovjeku. Oblaci...