Blog Književnog kluba "Prejaka reč" (2014-2022)

Klaudio Magris DUNAV (odlomci) …avantura i misterija putovanja kao da su nestali u svetu ure đenom i organizovanom na planetarnom nivou; već i Bodlerovi putnici, koji su u potragu za nečuvenim krenuli spremni   da zbog toga pretrpe i brodolom, pronalaze u nepoznatom, uprkos nepredviđenim nezgodama, istu onu dosadu koju su ostavili kod kuće. * ...svestan je da proza sveta ugrožava odiseju, stvarno i neponovljivo iskustvo pojedinca... * Upravo u klasifikacijama život otkriva svoj uznemirujući bljesak, u protokolima koji pokušavaju da ga srede i tako izvedu evidenciju o nesvodljivom ostatku misterije i zanosa. * Između dva putovanja, vraćamo se kući, pokušavamo da bacimo na papir mnoštvo beležaka, da prekucamo isečke iz notesa, prospekata i kataloga. Književnost je poput selidbe; ponešto se gubi, kao u svakoj selidbi, a ponešto iskače iz zaboravljenih ostava. Zaista idemo gotovo kao siročad, kaže Helderlin u pesmi „Na izvoru Dunava“ – reka teč...

Fridrih Helderlin  HLEB I VINO /Hajnzeu/ I Uokrug počiva grad. Stišava se osvetljena ulica I zubljama ukrašena šumno prohuje kola. Radosti dnevnih siti idu na počinak ljudi, A razborita glava odmerava dobit i štetu Zadovoljno kod kuće; bez grožđa stoji i cveća I tvorevina ruku, počiva radeni trg. Al' zvuče strune negde daleko u vrtovima; možda Neko zaljubljen svira tamo, il usamljenik Na daleke se prijatelje seća, i mladosti; a česme U stalnom svežem toku žubore uz mirisnu leju. Mirno odjekne zvona zvuk sumračnim vazduhom, A noćobdija prati časove, uzvikne broj. Evo i povetarca, pokreće vršike gaja, Gle, i zemlje naše lik senoviti, mesec Potajno stiže sad; sanjarska stiže noć, Puna zvezda i zbog nas ne mnogo brižna, blista Zadivljujuća tamo, tuđinka među ljudima, Tužna i krasna gore nad brdskim visovima. II Čudesna milost je noći preuzvišene, i niko Ne zna ni šta će zbiti se njenom voljom. Premda pokreće svet i dušu ljudsku u nadi, Ni...

Don DeLilo, Anđeo Esmeralda (odlomak) Sišli su do kombija, sestre i troje dece i, uz ono dvoje koji su već bili na ulici, krenuli da razdele hranu, počevši od najtežih slučajeva. Vozili su se liftovima i prolazili kroz duge hodnike. Iza svakih vrata postojao je skup nezamislivih života, sa svojim istorijama i sećanjima, i ribicama koje su plivale u prašnjavim akvarijumima. Sestra Edgar je išla na čelu, a petoro dece u koloni iza nje, svako sa po dve kese s hranom, dok je Grejsi bila na začelju, takođe noseći hranu, i izvikivala brojeve stanova ljudi sa spiska. Porazgovarali su s jednom starijom ženom koja je živela sama; bolovala je od dijabetesa i jedna noga bila joj je amputirana. Videli su čoveka koji je imao epilepsiju. Porazgovarali su s dve slepe žene koje su živele zajedno i imale zajedničkog psa-vodiča. Videli su ženu u invalidskim kolicima, odevenu u majicu s natpisom JEBEŠ NJUJORK. Grejsi je rekla da će ona hranu koju joj daju verovatno da zameni za heroin...