Blog Književnog kluba "Prejaka reč" (2014-2022)

BORHES EFIJALT I na dnu sna su snovi. Ja svake noći želim U vodama se tamnim izgubiti, što me čiste Od pleve dana, ali ispod te vode iste Što pretposlednje Ništa spremno će nam udeliti Još neko gadno čudo na sivom dnu biti mora. Može to biti ogledalo sa odrazom moga lica, Može to biti vrt neki. Ali uvek je mora. Od ovog sveta nije. Ne da se imenovati Ta jeza što me hvata, iz mitske i maglene Prošlosti. Omrznuta slika progoni mene I truje moje bdenje kao što mi i mrak trova. Zašto kad sam ostanem da odmorim se, trudan Zašto baš tada iz mene nikne ta ruža luda? (Iz "Duboke ruže" 1975.) MUZIČKA KUTIJA Muzika Japana. Škrto se od klepsidre otkidaju kapi sporoga meda il' nevidljivog zlata što u vremenu ponavljaju nit slabašnu i večnu, tajnovitu i jasnu. Strah me je za svaku da je poslednja. One su juče što se vraća. Iz koga hrama, iz koga sićušnog vrta u planini, iz kojih bdenja na neznanom moru, iz koje stidljive tuge, ...

Gaston Miron MONOLOZI MAHNITOG OTUĐENJA 1 Ne znajući najčešće ni gde sam ni zašto govorim tihim glasom što luta ili katkada iskidanim rečenicama (kao što se kreću životi svakog od nas) a onda glasno ćutim u zvučnicima satirem snoviđenja, ponekad švrljam po samotnoj orbiti, suze mi bujaju u očima kao trava dok slušam izdaleka, iz detinjstva ili iz budućnosti izvorske vode što sporo kinje jorgovane i eto sad sam tu zgrčena su mi ramena nepomičan sam i sav izbrazdan vetrom 2 Ne znajući najčešće gde sam ni kako hteo bih da se rasprostrem sa svima da se rasprostrem kao oni kao dotučena opora tela kao   stotine drugih da se sav sledim zarad bolje sudbine da mrmljam da zavaravam bedno nasledno iščekivanje hteo bih da se zagnjurim u polarnu metalnu noć da nestanem za tren, da se izgubim u čarima mnogostruke tuposti ne bih li zaboravio krotku svetiljku nesanica na vidiku isprekidanom ovdašnjim postojanjem 3 ili sa...

INGEBORG BAHMAN NA PLEVI PORUGE Ne kažem: to beše juče. Sa bezvrednim letnjim novcem u džepovima mi opet ležimo na plevi poruge, u jesenjem manevru vremena. Bekstvo letom ka jugu ne koristi nama k’o pticama. Večerom plove mimo mene ribarske barke i gondole, i ponekad me pogodi parče mermera sitog od sna, tamo gde sam ranjiva – u oko – svojom lepotom. U novinama čitam mnogo o hladnoći i posledicama njenim, o budalama i mrtvacima, o prognanima, ubicama i mirijadama ledenih santi, ali malo o onom što mi godi. A i što? Pred prosjakom što dođe u podne zatvaram vrata, jer nije rat, i čovek može da uštedi sebi taj prizor, ali ne pod kišom neveselo umiranje lišća. Hajde da putujemo! Hajde da ispod čempresa ili ispod palmi, ili u gaju pomorandži gledamo po sniženoj ceni zalaske sunca kojima ništa nije ravno! Hajde da zaboravimo neuzvraćena pisma jučerašnjici! Vreme čini čuda. Ali kad dođe u loš čas, sa kucanjem krivice; mi ni...